Школска библиотека

Библиотека Економско-трговинске школе не представља само низ књига нити је само просторија за књиге, она је превасходно намењена ученицима и професорима, јер је ризница знања, чувар мисаоности, место где се крију тајне научника и уметника које треба одгонетнути.

Ако кренемо трагом књига инвентара, печата и посвета, монографија и других докумената овај прилог би представљао хронологију значајних догађаја у развоју школе, а посебно библиотеке. Издвојићемо неколико:

-трговачка школа у Пожаревцу отвара се 1850. године и из књижнице ове најстарије школе није сачувана ниједна књига.

У последњој деценији деветнаестог века отвора се Трговачка школа Пожаревачке-трговачке омладине која представља наставак Послено-трговачке школе Живана Ковачевића. Трговачка школа ПТО имала је читаоницу са великим бројем књига а знатан број је сачуван и налази се у школском фонду старе и ретке књиге.

Почетком 1896. године школа добија библиотеку бившег Окружног одбора у власништво. Како је Пожаревац имао бурну историјску прошлост и веома страдао за време немачке офанзиве 1915.тада је вероватно уништена библиотека бившег Окружног одбора.

“Женска занатска школа у Пожаревцу” је основана 1898.године, а у нашој библиотеци је сачувано око десетак књига са печатом ове школе.

Државна дворазредна трговачка школа основана је 23. маја 1929. и за ту школу Министарство је обезбедило по један примерак књига за ђачку и наставничку библиотеку. Најстарија ”књига инвентара библиотеке” је из ове школе, са веома уредно вођеном евиденцијом о набавци књига и примопредаји између одговорних лица. Када је укинута

Државна трговачка академија у Панчеву, школи у Пожаревцу су додељени намештај и учила укинуте школе. Зато на књигама има печата школе из Панчева. Из периода Државне дворазредне трговачке школе сачувано је највише књига које по вредности спадају у фонд старе и ретке књиге. Државна трговачка академија у Пожаревцу оснива се 9. маја 1938.године а од школске 1950/51. мења назив у Економска средња школа. Школа ученика у привреди почиње са радом 1950.године.

Период успешног рада Економске средње школе и Школе ученика у привреди довео је до интеграције и стварања ПЕОЦ- „Жижа Лазаревић“ 1972. године и том интеграцијом школска библиотека је обогатила фонд књига. Како је центар имао око 900 и више ученика, број књига је и даље остао недовољан. Децембра 1973. штампа се први број школског листа ”Нови хоризонти” и пажњу привлачи прилог професора Живадина Миленковића ”Књига по књига - библиотека” у акцији ”Месец дана књиге” када су ученици и наставници сакупили преко 5 000 књига.

Нова фаза у раду библиотеке почиње од 1995. године када се школска библиотека уписује у регистар библиотека према Закону о библиотечкој делатности Р Србије и када почиње редова сарадња са Народном библиотеком «Илија М. Петровић» у Пожаревцу у виду стручног надзора, стручне помоћи и редовног годишњег извештавања. Како је Народна библиотека Србије – одељење за развој и унапређење библиотечке делатности развила нов пројекат у области аутоматске обраде података и наша библиотека се припремала за 21. век. Прва деценија новог миленијума је озбиљна припрема библиотеке за модерне технологије. Зато је и извршено неколико темељних ревизија библиотечког фонда уз несебичну помоћ десетина ученика који су озбиљно и веома одговорно радили.

Ревизијом из 2006. год. издвојен је Фонд старе, ретке и занимљиве књиге који броји око 700 књига. Од школске 2002/03. год. обновљен је фонд за награде ученика и од тад је награђено преко 1200 ученика према усвојеном Правилнику о награђивању ученика. Стање библиотечког фонда 31. 12. 2009: преко 13 500 књига смештених по УДК систему у одговарајућим условима, од тога око 70% чине дела из језика и књижевности, а остале књиге припадају групама од 0 до 9.

У школској библиотеци су радили са половином радног времена:

1. Вида Лакић, проф.

2. Живадин Миленковић, проф.

3. Радмила Степић, проф.

4. Божа Марковић, проф.

5. Предраг Јовановић, нас.

6. Јованка Јовановћ, нас.

7. Невенка Марић-Стојиљковић, проф.

8. Слободанка Траиловић, проф.

9. Србољуб Златар, проф.

10. Мирјана Дабић-Лазић, проф.

11. Миладинка Антонијевић, проф. социологије, ради од 1. IX 1996. и даље.

Поводом ове годишњице треба свакако истаћи и најзначајније дародавце који су обогатили библиотечки фонд делима из наше и стране књижевности као што су: Драгиша Пајевић, Драган Голић, Марија Сретеновић, Радмила Трифуновић и Даница Арсић.

Миленко Матејић је поклонио библитеци стручну литературу из математике на руском језику, Живадин Миленковић, Речник српскохрватског књижевног и народног језика од 1. до 12.тома у издању САНУ и већи број дела из књижевности, док је Петар Јевтовић, поклонио своје књиге поезије.

Како су побољшани услови рада, књижни фонд и уређена просторија за читаоницу, библиотека је заиста постала привлачно место за ученике, a Maрија Костадиновић,ученица IIIе1, записала је:

«Поводом 160. година школе, уложили смо пуно труда, времена, напора да би библиотека била достојна старости школе, незаборављајући да у њој младост живи. И зато драга школо, у нама си пробудила оно најплеменитије, оно уснуло и заборављено, с тога ти опраштамо што скриваш тај 11. август нама давне 1850. године када си добила одобрење за рад и у септембру дочекала прве ученике и до данашњих дана несебично даривала своје знање.Доказали смо да си стварала и да ствараш велике људе.»

(Овај прилог је извод из веома обимног материјала о школској библиотеци који су припремали библиотекар и група ученика сарадника)